Bubrezi održavaju stalnost sastava izvanstanične tekućine. Princip njihovog rada je filtracija plazme (bez bjelančevina)  u kanaliće i zatim obrda filtrata tako da se apsorbiraju natrag u krv poželjne tvari (glukoza, elektroliti, voda), a secerniraju ili ne apsorbiraju, tj. zlučuju nepoželjne tvari proizvedene metabolizmom ili unijete hranom.
 Bubrezi    Izlučivanje razgradnih produkata metabolizma i hormona, stranih tvari unijetih u organizam, primjerice lijekova je važna funkcija bubrega. Radi se o ureji, fosfornoj i sumpornoj kiselini (iz metabolizma aminnokiselina), mokraćnoj kiselini (iz nukleinskih kiselina), kreatininu (iz kreatina), bilirubinu i srodnim produktima razgradnje hemoglobina, kao i različitim toksičnim tvarima koje se unose hranom.
     Ravnoteža vode se održava izlučivanjem viška vode ili zadržavanjem vode.
     Ravnoteža elektrolita održava se usprkos različitom unosu u jelu, posebno soli. Bubrezi održavaju normalnu količinu vode i koncentraciju elektrolita (natrijevih, kloridnih, kalijevih, kalcijevih, magnezijevih, vodikovih iona)  iako se unos poveća 10x ili smanji na samo 1/10.
     Održavanje arterijskog tlaka se dugoročno postiže izlučivanjem promjenjive količine vode i soli. Kratkoročno sudjeluju bubrezi lučenjem renina koji zatim stvara jak vazokonstriktor angiotenzin II.
     Acidobazna ravnoteža se održava bubrezima, puferima i plućima. Bubrezi izlučuju najčešće višak kiselina i nadziru sastojke pufera.
     Proizvodnja eritrocita nadzire se tako da hipoksični bubreuzi luče eritropoetin koji potiče proizvodnju eritrocita.
     1,25-dihidroksi-vitamin D3 (kalcitriol) proizvode bubrezi iz vitamina D, a to je njegov aktivan oblik potreban za odlaganje kalcijevih soli u kosti i za apsorpciju kalcija iz probavnog sustava.
     Sinteza glukoze glukoneogenezom važna je funkcija za vrijeme dugotrajnog gladovanja.
     Važnost bubrega najbolje je oslikati činjenicom da pri akutnom prestanku rada dolazi do smrti kroz nekoliko dana.
   Kratki pregled (.swf; 2 MB) -->